 DUCA ARADSKI
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||
JAKNE, LENJA PITA i ROKENROL Ko je autor refrena „A ja, ja sam lenj, lenj kao lenja pita“, radijskog i YouTube hita? Kako kožna jakna može biti „višnja na torti” i da li se ona pravi u pauzi između komponovanja ili obruto? A ja, ja sam lenj, lenj kao lenja pita“, refren koji je napisao, odsvirao i otpevao Duca Aradski, čovek koji je bez ikakve reklame i izdatog albuma uspeo da zainteresuje slušaoce na radiju i YouTubeu.. Većina ljudi i ne zna ko je autor zarazne melodije, a reč je o dizajneru koji već dvadeset godina pravi čuvene ”RollingStone” jakne. Manufakturu je s kompanjonom otvorio pre tačno 20 godina, 28. januara 1992, pa je nedavno proslavljen i jubilej.Duca nikada nije pratio trendove, on ih je uspostavljao. Ako se nosilo široko, on je pravio uzano. I - uspeo je da se nametne tržištu. Ispostavilo se da su svi tražili upravo ono što je on radio, tako da je njegova manufaktura ”stvarala” ukus. Aradski je ”obukao” bezmalo celu našu rokersku scenu: Bajagu, Đuleta, pevača grupe Van Gog, članove grupe Vampiri, Bebi Dol, Ramba Amadeusa... Svi novosadski rokeri oblače se u ”RollingStone”-u - od Ateist repa do Ritma nereda. Iako su ga rokeri odmah prihvatili, Novosađanima je trebalo osam godina da prvi put obuku ”Rolling Stone” jakne. Trebalo im je dosta vremena da prihvate nešto što je dobro, a ne dolazi sa strane. Takvi su Novosađani. Hrvatski rokeri ni posle 20 godina nisu otkrili novosadski brend, ali Duca ne gubi nadu i očekuje proboj na rokersko tržište susedne države. Mnogi i danas misle da je ”RollingStone” radnja koja prodaje samo rokersku opremu. Naravno, i dalje se prave te čuvene rokerice, ali ima i modela koji nemaju veze s rokenrolom. Ima elegantnih jakni, i ženskih i muških. - Treba reći da je kožna jakna ”višnja na torti” kada pričamo o odevanju, jer ispod nje može da se obuče bilo šta - trenerka, ali i odelo, sve se uvek uklapa – priča Duca i dodaje da su modeli koje oni rade unikatani, nijedan nije kopiran niti su napravljena dva identična modela. Aradski objašnjava da danas nije teško nabaviti dobru kožu, ali je važno znati koja koža je za koju jaknu. Čim vidi kožu, odmah zna kakva će jakna od nje biti. Kao što zna kakva jakna je najbolja za svakog pojedinog kupca. - Čim neko uđe u radnju, znam koja bi mu jakna najviše odgovarala. To je psihologija. Prvo mušterije pustim da same biraju. Obično vide na internetu šta ima, pa dođu da probaju i vide kako izgleda uživo. Dakle, dođu s idejom. Ali u 90 odsto slučajeva vidim da ta jakna koju je neko izabrao nije za njega. Malo ih pustim, pa im onda ponudim neko prelazno rešenje, nešto za šta znam da bi im dobro stajalo, a liči na to što su izabrali. Jakna se bira na osnovu karaktera, građe, tena, držanja. Telo samo priča. S godinama sam naučio kako da povežem jaknu i osobu. Nisam samo trgovac, već i dizajner, tako da mogu to da prepoznam. Cilj je da kupac izađe zadovoljan, na kraju, oni su moja najbolja reklama, a većina se vraća po drugu pa i treću jaknu – objašnjava Duca. U standardnim radionicama veliki broj radnika izrađuje različite delove jakne, dok kod Duce jedna osoba radi celu jaknu. Takođe, od jedne kože pravi se jedna jakna, nema mešanja koža. ”RollingStone” je zadržao stari zanatski sistem - svaki šav se lepi i prošiva. U industrijskoj proizvodnji se samo šije. Razlika je u tome što lepljene i šivene jakne ne mogu da se poderu, te traju godinama. Duca u šali kaže da je to možda greška, jer zbog toga prodaje manje jakni, ali je u stvari ponosan jer nije mala stvar napraviti nešto što će trajati godinama. Jedna jakna se može izraditi za četiri sata. Da se sašije, treba tri sata, a sat je potreban i za pripremu. Nekada se u ”RollingStone”-u šilo od 10 do 20 jakni, a danas se radi jedna dnevno. Više kupuju muškarci, manje žene. Sa ženama je uvek teško. Pokušao sam da im uđem pod kožu, ali ne ide. Svake godine izbacim tri četiri modela, ali se njima dopada nešto od pre četiri godine. Ne može se pogoditi njhov ukus. To mi je i dalje veliki izazov – priznaje Duca. Jakne i rokenrol uvek su bili povezani, pa je ime radnje poteklo od te vrste muzike. Međutim, poreklo naziva nije tako očigledno kao što bismo mogli zaključiti na prvi pogled. - Mene je zanimao pojam ”Rolling Stone” (kamenje koje se kotrlja). On za mene znači samosvesnost i samosvojnost, da ti niko ništa ne može. Da niko ne može da utiče na moj izbor, kao ni na ono što radim. Dakle, radnji nisam dao ime po bendu Rolling Stone, kao što mnogi misle, ja ionako više volim Bitlse. Kada me pitaju, odgovaram da sam ime dao po časopisu ”Roling Stone” ili po pesmi Temptationsa – objašnjava Aradski. Kada ne pravi jakne, Duca komponuje i svira. Muzičku karijeru počeo je zajedno sa Firčijem. Njih dvojica su osnovali grupu koja se zvala Haš (Hush). Firči je svirao bubnjeve, Duca bas i još dvojica momaka gitare. Posle Haša sledi pauza u muzici. I tek mnogo godina kasnije, kada je kupio, kako kaže, slobodno vreme, instrumente i opremu, vratio se staroj ljubavi. Tu je ponovo bio Firči, koji je u Novi Sad došao posle mnogo godina. - Nas dvojica smo se intenzivno družili posle njegovog povratka iz Amerike. Tako smo napravili pesmu „Divan dan“. Za tu pesmu sam napisao muziku i tekst, otpevao je i svirao gitare. Firči je odsvirao bubnjeve i producirao, on je smislio da ubacimo harmoniku i njegovo je zviždanje – priča Aradski. Duca sada ima ukupno 12 pesama i uskoro bi mogao izdati album. Šest numera je urađeno kompletno, a šest su osmišljene, ali nisu završene. I dok sprema album, njegov hit „Divan dan“ vrti se na radio-stanicama. Na Radiju 021 bio je čak i u konkurenciji za hit godine. Pesma je stigla do finala, ali nije pobedila. - Pesma me zanima samo ako će ljudima učiniti radost. Slušaoci mi pišu kako počinju dan s tom pesmom, što je najbolji kompliment – kaže Duca i objašnjava da on i njegov bend „Happy Hippy“ intezivno vežbaju tako da ćemo uskoro moći da ih čujemo i uživo. Do sada su održali samo jednu svirku u Cafe-u 021. Taj snimak može se naći na YouTubeu, samo treba ukucati Duca & Happy Hippy. Vojvodjanski Magazin |
|
